Билтен Креативног центра • месечни информатор издавачке куће Креативни центар, Београд • број 1 • 1. септембар 2007 

Од великих речи којима се људи служе реч васпитање има највећи домет.

Ханс Кристијан Андерсен

Поштовани,

Креативни центар покреће електронски месечни билтен за школе и вртиће како би упознао наставнике и васпитаче са својим издањима, која им могу помоћи у свакодневном раду са децом. Такође, доносићемо важне информације и покретаћемо теме које интересују предаваче и васпитаче, а очекујемо и ваше учешће – идеје, прилоге, изношење проблема и чињеница. Волели бисмо да и своје колеге упознате са овим билтеном и да нам онда пошаљете имејл адресе оних који су заинтересовани да добијају билтен сваког првог у месецу.

У првом броју Билтен Креативног центра нуди вам:

• неколико страница из наших уџбеника
• примере из приручника за наставнике и васпитаче
• текст о проблему с поласком у школу
• цртице и шале из школског живота.
   

ПОГЛЕД У ПРИРУЧНИК: Математичке степенице 3
 

КРЕАТИВНА НАСТАВА

УЧЕНИКОВО ПИТАЊЕ

Култура постављања питања особина је радозналог духа, израз тежње за сазнавањем новог. „Питање је пола знања – друга половина је одговор“, каже А. Либерт у књизи Филозофија наставе. Због тога у настави често треба стварати услове да ученици постављају питања о свему што их интересује.

Код постављања питања и задатака важно је у почетку уз целовите задатке као помоћ користити подстицајна питања, она која усмеравају на поступке и деонице у истраживању. С развојем културе истраживања и стварања код ученика треба прелазити на све крупније и целовитије задатке.

Настава је успешнија ако ученици чешће и слободно постављају питања. За то је, наравно, потребно створити повољну климу на часу. У вези с тим корисно је имати у виду следеће:

Треба пратити покрете и изразе лица ученика и охрабрити оне који су бојажљиви.

Треба тражити од ученика да пажљиво слушају питања другара: „Весна, твоје питање је важно. Молим те, понови га да га сви добро чујемо.“

Добро је да се наставник удаљи од ученика који поставља питање у други крај учионице, како би ученик био слободнији.

Ваља прекинути ученика само ако говори нејасно, развучено, злонамерно, увредљиво и ставити му то до знања, а онда му допустити да настави.

Добро је охрабрити ученике речима: „Хвала ти (добро је, важно је, лепо је) што си поставио то питање.“

Корисно је тражити од ученика који постави неко питање да покуша и сам да одговори на њега или то тражити од целог одељења.

Наставникови одговори на питања ученика треба да буду кратки и јасни. Том приликом наставник може изразити дилему, упутити ученике на то где могу наћи шири одговор или слободно рећи да неке ствари недовољно зна или да му нису познате.

Корисно је да ученици знају да је природно направити и грешку у размишљању, да су странпутице у размишљању честе и да се тога не треба плашити.

Није добро постављати много тешка питања, питања смицалице, ловити ђаке у грешкама, побеђивати их, већ ђацима треба помоћи и саосећати с њима.

Треба толерисати различите одговоре, стилове излагања, уважити неочекиване и различите путеве размишљања и сл.

Ваља бити стрпљив док спорији ученици размишљају.

Добро је подстицати тимски рад и рад у паровима.

Добро је тражити од ученика да прецизирају своје обавезе. На изјаве ученика као: „Нећу, не знам, не могу...“, наставник одговара на следећи начин: „Добро, до када мислиш да ћеш моћи да прочиташ? Шта то мислиш да не знаш? Шта посебно не разумеш? Шта тачно не желиш да урадиш?“, и сл.

КРЕАТИВНА НАСТАВА

Креативна настава као своје кључно одређење узима афирмацију стваралаштва ученика и наставника. Она не трпи шаблоне и искључивости, већ је разноврсна, флексибилна и отворена за ново, посебно за оне облике, методе и средства којима се подстиче развој стваралачких способности ученика и креативна улога наставника.

Креативна настава подразумева богат интелектуални доживљај, тј. бројне мисаоне активности: самостално, слободно и темељно сагледавање појава и предмета, уочавање њихових битних одлика, откривање скривених значења, нових идеја, чињеница и путева решавања, замишљање и измишљање новог и необичног, упоређивање, предвиђање, закључивање и др.

(Из Приручника за наставу – Српски језик за пети разред основне школе)

ПОГЛЕД У УЏБЕНИК: Природа и друштво за четврти разред основне школе
 

ВАСПИТНА ПРАКСА

СТРАХ ОД ШКОЛЕ

Мајка: Сине, устани, закаснићеш у школу.

Син: Не могу.

Мајка: Зашто, у чему је проблем?

Син: Наставници ме мрзе, а деца ме презиру.

Мајка: Даћу ти два озбиљна разлога због којих треба да идеш.
Први је то што имаш педесет осам година, а други то што си директор школе.

Да ли постоји оправдање за страх од школе једног предшколца? Већина људи сматра да постоји – они у томе препознају страхове које су и сами искусили. То могу бити страх од непознатог, од учитеља и његових захтева, страх од повређивања, исмевања, процењивања и потцењивања, од одбацивања вршњака, од оцена које постају основни критеријуми вредновања дететове личности, страх од родитељских претњи и казни. Уосталом, зар се и ми одрасли не прибојавамо да ћемо бити повређени, лоше окарактерисани лично и професионално или исмејани и одбачени од оних до чијег нам је мишљења стало? Сви смо прожети страховима који се непрестано надигравају са снагама контроле личности и подршке из околине.

Разумљив страх детета од очекиване промене јасно се разликује од школске фобије. Када страх постане фобија, дете почиње да пати од физичких тегоба, муке, презнојавања, повишене температуре, стомачних проблема и главобоље, а све без органских узрока. Школа постаје недефинисана претња од које дете жели да побегне. Због нарастања панике боравак у школи може да постане немогућ.

(...) Добро је знати да већина предшколаца и првака није заиста заинтересована за школски рад, већ за игру и реакције одраслих на своје понашање. Када су неуспешни, они не пате због лоших резултата, већ због љутње родитеља и незадовољства учитеља. Ако су још и заплашени, имају све шансе да дуго таворе у свом друштвеном расту. Трудећи се да до тога не дође, родитељи могу да направе низ грешака. Многи прерано почињу да уче дете да чита и пише, док оно за то ни физиолошки није зрело, приморавајући га на дуго седење и концентрацију. Застрашивање школом, оценама или учитељицом само је једна од форми застрашивања будућим животом. Претерана очекивања и негативне поруке типа од тебе никада ништа неће бити имају поразан ефекат. Вредновање детета поређењем са успешним братом или сестром може (негативно) да одреди цео каснији живот. У таквим случајевима проблем се заснива на осећањима родитеља. Полазак у школу представља излазак детета у свет, прво јавно вредновање родитељства, а многе мајке и очеви припремају се за то користећи лоше стратегије. У једној се дете приказује као изузетно, скоро генијално, чиме се оно оптерећује нереалним захтевима, а околина нереалним очекивањима. Друга стратегија подразумева родитељско страховање унапред, уз строго васпитавање и казне за неуспех. Очекивани понос или срамота изазивају у родитељима дубоку узнемиреност и несигурност, па терет страшне будућности пада на леђа детета. То је сасвим довољно да оно изгуби емоционалну равнотежу и уплаши се школе.

Шта је потребно детету на несигурном путу до школе? Пре свега подршка, храбрење, подстицај и изграђивање његовог самопоштовања, затим надзор над решењима проблема које дете има у својој друштвеној средини и заинтересованост одраслих за процес сазревања и развоја детета, а не само за оцене и резултате. То су основни услови који спречавају развој страхова и поспешују раст индивдуалности детета.

Мирјана Маричић, психолог

ПОГЛЕД У УЏБЕНИК:  Мој свет 5-7 година, припремни предшколски програм

Ликовна култура за први разред основне школе
 

НОВА ИЗДАЊА КРЕАТИВНОГ ЦЕНТРА

УЏБЕНИЦИ:

  СПОРТОВИ. Визуелна енциклопедија

  • 368 страница у боји у луксузном тврдом повезу, 21´ 28 cm
  • преко 1.000 изванредних илустрација
  • више од 120 спортова којима се људи баве широм света
  • правила спортова, изглед и димензије спортских терена, реквизити,
    опрема, најзначајнији појединци и екипе, историјат спортова, рекорди и
    најзначајнији резултати
  • важан приручник за сваку школу

  (кликните на слику лево да бисте сазнали више)

ВИЦЕВИ ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА

Перица: Учитељице, да ли ви кажњавате ученика због нечега што он није урадио?

Учитељица: Свакако да не.

Перица: Одлично, ја нисам урадио домаћи задатак.

Перици се није ишло у школу, те је позвао директора школе и рекао му:

– Хтео сам да вам јавим да је мој син Перица болестан и да неће данас доћи у школу.

– Добро, а с ким разговарам?

– С мојим татом.

ПРЕ КРАЈА

 Сврха образовања јесте да се дух учини извором, а не да се од њега направи цистерна.

Џон М. Мејсн

Билтен Креативног центра, број 1, 1. септембар 2007 • Креативни центар, Градиштанска 8, 11000 Београд, Србија • 011/ 3820-464, 3820-483, 2440-659 • www.kreativnicentar.co.yu • коментаре и прилоге шаљите на bookmaster@kreativnicentar.co.yu